Arduino: od hobija do nauke i profesionalne primjene

Arduino čini skup hardverskih i softverskih alata koji vam omogućavaju da pravite računarske sisteme sposobne da mjere i upravljaju. Arduino hardver i softver je open source što znači da vam svi detalji, šeme, i izvorni kod stoje na raspolaganju. Komponente se mogu nabaviti po veoma pristupačnoj cijeni, lako se povezuju, a tu je i besplatni IDE alat za razvoj softvera koji dolazi sa svim pratećim bibliotekama. Osim procesorskih pločica tu su i dodatne periferije koje omogućavaju povezivanje sa displejom, elektro-motorima, prekidačima, senzorima, i sl. Arduino kartice su bazirane na ATMEGA8 i ATMEGA168 mikrokontrolerima. Arduino je veoma popularan među hobistima, ali i u naučno-istraživačkim projektima, te u profesionalnim primjenama. Više informacija možete naći na Arduino web sajtu.

ArduinoUnoSmd450px

Kako Oracle gleda na Linux

Interesantna prezentacija kompanije Oracle na temu Linux-a i njihovom odnosu prema OSS rješenjima i Linux podršci. Interesantno je vidjeti genezu i Oracle-ovog usvajanja Linux-a kao poslovne platforme kao i procjene i predviđanja za budućnost. Ko god vidi sebe u budućnosti ozbiljnog ICT-a treba ozbiljno da se baci na upoznavanje OSS tehnologija, bilo da se radi i operativnim sistemima, bazama podataka, programskim jezicima i razvojnim alatima, web platformama, CMS-ovima, i dr.

Pogledajte/preuzmite cijelu prezentaciju ovdje.

1-OL-Overview

Test vožnja: Makeblock Starter Robot Kit

Već svi znamo da Open Source nudi ogroman potencijal za edukaciju, igru i poslovnu primjenu. Osim Open Source softvera sve smo više okruženi otvorenim hardverskim dizajnom a da to ni ne znamo. Jedna od veoma popularnih Open Source hardverskih platformi je Arduino, a firma Makeblock je na veoma interesantan način spojila Arduino tehnologiju, programiranje i robotiku kroz igru. Testirali smo, ili bolje rečeno, igrali smo se sa Makeblock Starter Robot Kitom koji podseća na stari Mehanotehnikin Konstruktor (čitaoci stariji od 30-40 godina će znati šta je to) uz dodatak motora i Arduino hardvera i softvera. Ovaj kit omogućava pravljenje dvije vrste robota: a) vozilo sa gusenicama i ultrazvučnim očima; b) robot na tri točka. U obe varijante može se uključiti i daljinska kontrola. U konkretnom kitu, „mozak“ robota je Arduino Leonardo ploča, a inicijalna verzija softvera se putem Arduino IDE isprogramira. Arduino može biti odlična platforma za učenje robotike i programiranja kontrolnih sistema. Korisni linkovi:

IMG_20140824_090655Screenshot from 2014-08-24 09:22:46

Tails – Linux distribucija za anonimno surfanje

Ukoliko ste zainteresovani za privatnost i vašu anonimnost na Internetu tu je Tails Linux distribucija. Ova distribucija nudi potpunu anonimnost i sigurnost na netu tako što je sav Internet saobraćaj preusmeren preko Tor sigurnosnog paketa. Tails vam nudi anonimnost i prevenciju cenzure. Takodje, tu su i najpopularniji alati za enkripciju vaših email poruka, fajlova, i poruka na messinger programima. Surfanje Internet-om ne ostavlja nikakve tragove na vašem računaru. Naše je mišljenje da je Tails možta „preterano naoružan“, ali je svakako dobro da postoje timovi i ljudi koji razvijaju i usavršavanju alatke za sigurno i privatno surfanje Internetom. Ova saznanja se dalje mogu adaptirati i primeniti u takozvanim „main stream“ distribucijama kao što su Linux Mint i Ubuntu. Novi Tails 1.1 podržava i UEFI tako da ga je lakše instalirati uz Windows sistem. Za preuzimanje i da naučite više pogledajte web mjesto.

tails

Linux može, a Windows nikad neće moći

Jedna od stvari koja je korisnike Linux-a oduševljavala još prije 5-6 godina je mogućnost rada sa Live diskom (ili USB ključem). Podignete Linux na ovaj način bez izmjena na vašem sistemu probate Linux, igrate se sa njim i ako vam se dopadne, započnete instalaciju. Dalje, dok instalacija traje, ništa vas ne sprečava da surfate po netu, pričate sa prijateljima na Fejsu i slično. Znači, činjenica da koristite računar i u toku instalacije je prilično moćna stvar koju LInux nudi već niz godina.

Jedna od glavnih fama ili pogrešnih pretpostavki o Linux-u, čak i od ljudi koji sebe smatraju za ICT eksperte, je loša podrška drajverima. Upravo činjenica da vam sistem radi sa Live diska ili USB ključa govori da je većina aktuelnog harvera upravo drajverski podržana unutar samog jezgra (kernel) Linux sistema.

Sve radi: SSD disk sa Linux Mint 17 iz laptopa prebačen u destkop
Sve radi: SSD disk sa Linux Mint 17 iz laptopa prebačen u desktop

E, ovdje dolazimo do glavne teme ovog teksta – premještanje hard diska sa već instaliranim i konfigurisanim Linux-om iz jednog računara (laptop) u drugi (desktop). Naime, rešili smo se da u laptopu zamjenimo hard disk, tačnije SSD disk sa instaliranim Linux Mint 17 sistemom. U pitanju je 256G SSD disk koji je neko vrijeme (više mjeseci) u upotrebi na System76 laptopu na bazi Intel i7 procesora, intel HD grafičkom, intel wifi, itd. Desktop kompjuter je Gataway sa AMD procesorom, nVidia karticom, AMD-ATI zvučnom. Znači dva potpuno drugačija sistema sa različitim komponentama. Ako je neko probao nešto iole slično sa Windows mašinama zna da je to nemoguće, čak ni u snu.

Nakon priključenja SSD diska na slobodni SATA port u desktop kompjuteru, jedino što smo uradili je da u BIOS-u promjenimo default redosled za hard diskove tako da se desktop podiže sa novougrađenog SSD diska koji podsećamo na sebi ima instalaciju LM 17 korišćenu na laptopu. Rezultat ovog eksperimenta je najblaže rečeno totalno oduševljenje. Već prilikom boot-a se mogao videti logo Linux Mint-a na sredini ekrana (iako je sada ekran druge  rezolucije, sa nVidia grafičkom). Nakon logovanja na sistem apsolutno sve je radilo iz prve. Zvuk na Skype, mikrofon, grafička, svi instalirani programi su tu i rade. Nikakvo podešavanje i prepravljanje konfiguracije nije potrebno. Nikakva instalacija drajvera. IP adrese su različite pošto koristimo DHCP, a moraćemo jedino da promenimo hostname da ne bi imali dva računara sa istim imenom na istoj mreži. Toliko o muci sa drajverima. Windows ovo nikad neće moći, li bar ne u sljedećoj dekadi. Da spomenemo to i da je desktop računar vidno ubrzan zbog drastične razlike u brzini SSD diska i originalnog hard diska.