Novosti iz Ubuntu-a

Od kada smo objavili članak da je zvanični forum Ubuntu-a oboren, prošlo je nedelju dana rada na sigurnosnim podešavanjima i vraćanju podataka. Forum je ponovo pušten u rad. Canonical je svim korisnicima foruma poslao mejlom link za resetovanje šifre, kako bi se spiječila zloupotreba naloga sa starim šiframa. Kako bi poboljšali sigurnost, forum od sada koristi Ubuntu Single Sign On.

Developer Steve Langasek, koji je zadužen za razvoj Ubuntu-a na PowerPC računarima, objavio je da je Ubuntu 13.04 poslednja desktop verzija koja će imati podršku za ovu vrstu računara. Ova odluka neće uticati na PPC server verzije. Kao rješenje za desktop PPC računare navode Lubuntu koji će i dalje nuditi podršku.

Nedelju dana nakon objavljivanja Ubuntu Edge akcije, na IndieGoGo je stigla još jedna opcija: osnivač sa stilom. Upitanju je iznos od $50 kojim korisnik dobija mjesto na sajtu osnivača i novo-dizajniranu Ubuntu Edge majicu. Tokom akcije do danas je prikupljeno preko $7545000.

Izgled Ubuntu Edge majice
Izgled Ubuntu Edge majice

Puppy Linux 5.7 „Precise“

Upravo je izašla nova verzija Puppy Linux-a „Precise“. Kao što se po imenu može zaključiti u pitanju je verzija kompatabilna sa Ubuntu 12.04 paketima. Puppy distribucije su poznate po tome što su malene i minimalističke. Rade na starijim računarima i prilično su brze. ISO fajlovi su manji od 200MB i mogu se preuzeti na sajtu projekta. Ukoliko imate stariji PC koji se „guši“ sa Windows XP sistemom, definitivno probajte da mu ulijete novi život koristeći Puppy ili neki drugi minimalistički Linux sistem.

Puppy Linux "Precise"
Puppy Linux „Precise“

HipHopVM ubrzava izvršenje PHP skripti do 10 puta!

PHP jako popularan jezik za servere, jednostavan za implementaciju ali prespor. Ali sada zahvaljujuci Facebooku (koji koristi PHP na njihovim serverima) imamo hiphop-php Virtuelnu mašinu koja ubrzava PHP kod do deset puta u poredjenju sa klasicnom direktnom egzekucijom koda.

HHVM kako se ova mašina skraćeno zove radi na principu sličnom Java Virtual Machine, odnosno prevodi kod u asemblerski tačno u trenutku kad je potrebno (just in time compiler). HHM je optimizovan za nošenje sa ogromnim često koriscenim bazama PHP koda (citaj facebook). Tako da ako koristite HHVM za wordpress blog imačete „samo“ 5 puta brzi kod. Facebook je izbacio kod za HHVM na GitHub kao open source tako da ga i vi mozete iskoristiti. Naravno tu su i paketi za odredjene distribucije Linux-a.

Open Source Firewall

Mi često ovdje govorimo o operativnim sistemima tj. koji se koriste na laptop, desktop, ili server računarima. U pitanju su varijante tj. distribucije na bazi Linuks ili BSD operativnih sistema. Dostupnost i otvoreni kod Linuksa i BSD-a su otvorili neograničene mogučnosti za kreiranje specijalizovanih sistema i rješenja. Jedna od takvijh primjena je i implementacija Firewall-Router sistema na bazi BSD ili Linuksa. Navešćemo neke:

  • pfSense – odličan router/firewall na bazi BSD
  • m0n0wall – na bazi BSD
  • Endian – na bazi Linuksa
  • IPCop – na bazi Linuksa
  • IPFire – na bazi Linuksa
  • OpenWRT – na bazi Linksa, za male uređaje tipa Linksys WRT54G

Distribucije ovog tipa vam omogućavaju da poboljšate sigurnost vaše kućne ili profesionalne mreže, a da pri tome možda čak i iskoristite neki stariji računar koji više nije upotrebljiv za desktop. Obično je potrebno dodati jednu ili dvije mrežne kartice i od običnog starog računara napraviti profesionalni firewall. Naravno, ovakve distribucije se koriste i hardveru namjenjenom za profesionalne firewall sisteme. OpenWRT je interesantan pošto se na uređaju koji se originalno prodavao za manje od $70, može instalirati firewall softver koji ima karakteristike firewall sistema čije su cijene oko $500. Ovo je bilo moguće zato što je originalni WRT kod bio dostupan i OSS zajednica ga je unaprijedila. Uz pomoć vašeg firewall-a možete povećati sigurnost konekcije, definisati pravila i limitirati pristupe pojedinih sistema na mreži, ustanoviti pravila za redirekciju, daljinski pristup vašoj mreži, i sl. Većina ovih distribucija podržava i različite dodatke koji nude dodatne funkcionalnosti.

pfSense - jedan od najmoćnijih Firewall/Router distribucija na bazi BSD
pfSense – jedan od najmoćnijih Firewall/Router distribucija na bazi BSD

Istorija Linuksa na mobilnim uređajima

Ako mislite da je manija za Linuksom na mobilnim uređajima počela nedavno, grdno se varate. Od 2000-te godine postojalo je (neke su i danas aktivne) desetine distribucija bazirane na Linuksu, međutim dostupnost na tržištu i visoka cijena im nisu dali popularnost da uživaju kao sadašnji uređaji.

2000 – Familiar Linux. Bio je instaliran na Compaq-ovim iPAQ PDA računarima. Iako je bio u upotrebi i uporedo u razvoju do 2007 godine, svoju verziju 1.0 nikada nije dostigao. Međutim, i kao takav pokretao je GNOME Palmtop okruženje.
2002 – Sharp objavljuje svoj prvi PDA sa Linuksom – Zaurus SL-5000D. Uređaj je posjedovao Qtopia okruženje, 206MHz ARM procesor, 32Mb rama i ekran u boji. Pokretao ga je OpenZaurus Linuks.

Familiar (lijevo) i Open Zaurus (desno)
Familiar (lijevo) i Open Zaurus (desno)

2005 – Maemo. Jedna od inovacija Nokije bila je tablet N770, koji je pokretao Meamo operativni sistem baziran na Debianu i GNOME-u, koristio je tada jedinstveno Hildon okruženje (koje je sada slično Unity-ju). Ova distribucija se razvijala u rukama Nokije do 2009 godine, dok danas isključivo zajednica održava projekat. Upitanju je sistem koji donosi svu moć Debian distribucije na jednom tablet/mobilnom uređaju. Njegovu poslednju verziju Maeno 5 pokreće Nokia N900 (poznata kao Open Hardware uređaj). Kasnije je od ovog projekta nastao Meego.
2007 – Ångström. Kako su većina tadašnjih distribucija imale sličnu strukturu i cilj, nije ih bilo teško spojiti. Ångström je postao naslednik OpenZaurus-a. Iako nije ažuriran par godina, Ångström pokreće veliko broj hardvera uključujući i OpenPandoru koja je poznata po konzoli za igrice.

Meamo (gore) i Armstrong (dolje)
Meamo (gore) i Armstrong (dolje)

2008 – Openmoko. Neo FreeRunner je telefon (Open Hardware) koji pokreće potpuno slobodan (sa GPL licencom) Openmoko operativni sistem. Ovaj uređaj imao je standardnu Likuks opremu – GTK, Qt i X.org, ali zbog kritika sistem je doživio poslednje ažuriranje sredinom 2009-e.
2008 – Android. Svima poznata priča koja sada pokreće gotovo 70% mobilnih i tablet uređaja (milion ipo Android uređaja se aktivira svaki dan). Iako neki kažu da Android nije Linuks, ali koristi Linuks jezgro, okruženje bazirano na Javi sa veoma malo sličnosti ostalih Linux desktop i mobilnh distribucija.

Openmoko (lijevo) i prva verzija Androida (desno)
Openmoko (lijevo) i prva verzija Androida (desno)

2009 – WebOS. Iako je PalmOS bio dostupan devedesetih godina, u to vrijeme nije bio toliko stabilan i ubrzo je postajao zastareo. Tako da je Palm odlučio da se kroz WebOS probije u budućnost. Ovaj sistem sadrži Linuks jezgro sa programima pisanim u HTML-u i Javascript-u. Tako da je cio ovaj projekat ličio na Android, međutim koristile su se web tehnologije umjesto Jave. Palm planira da sa WebOS-om zavlada prvenstveno na tržište televizora. Takođe postoji veoma sličan projekat koji vodi zajednica – openWebOS.
2011 – Plasma Active. Ovo je mobilana verzija KDE okruženja. Sistem baziran na Qt-u, ovaj sistem donosi gotovo sve ugodnosti KDE okruženja. Trenutno još uvjek nema tablet uređaja koji dolazi preinstaliran sa ovim sistemom, ali se može instalitari na danas postojećim tabletima (na pr. Nexus 7).

WebOS (lijevo) i Plasma Active (desno)
WebOS (lijevo) i Plasma Active (desno)

2012 – Tizen. Kako Intelovo partnerstvo sa Nokijom nije bilo uspješno (Meamo i Meego), Intel se okrenuo saradnji sa Samsungom. Ovaj operativni sistem dijeli dosta toga sa WebOS-om (Linuks jezgro i aplikacije bazirane na web tehnologiji), a zamišljen je kao Bada sistem sa Linuks jezgrom. Trenutno nema uređaja koji dolazi sa preinstaliranim Tizen operativnim sistemom, ali ga Samsung najavljuje u skoroj budućnosti.
U 2012 zajedno sa Tizen-om dolaze i ostali operativni sistemi: Sailfish, Ubuntu Touch i FirefoxOS.

Sada možemo sa sigurnošću reći da Linuks ubedljivo vlada mobilnim uređajima.

Parallella – superkompjuter za mase

Parallella 16 Open-Source superkompjuter od Adateve se konačno može naručiti. Sada i vi možete imati superkompjuter za samo 99$!

Prije pola godine Adapteva je izašla na kikstarter sa svojim konceptom superkompjutera za mase. Naime, razvijali su open-source platformu za 16/64 core koprocesore koji bi kostali od 100 – 300$. Model od 64 jezgra je sposoban da postigne 100 GFLOPS-a, i sve to sa nevjerovatnom energetskom efikasnošću. A takođe ima jako dobru podršku za pravljenje masivnih kompjuterskih klustera odnosno pravih superkompjutera.

Inače, za procesor koji može da postigne 100+ GFLOPS-a potrebno je izdvojiti najmanje 500 EU, a i da ne pominjemo ostatak računara. Tako da ova ploča pruža nevjerovatne prednosti u odnosu na klasične kompjutere. Nabavite vaš SUPERKOMPJUTER!