O ukusima (ne)treba raspravljati – Filozofije distribucija

Distribucije

Da li postoji religija u svijetu Linuksa? Što ih toliko razlikuje među sobom da ih ima preko 600 vrsta? Pored namjene, rezličitih grafičkih okruženja, izbor paketa i menadžera paketa koje koriste, najbitniju raziliku čini filožofija same distribucije. Distribucije mogu izgledati isto i imatati iste pretraživače, editore i setove ikonica, ali vjerovanje u njihovu filozofiju duboko razdvaja pomenutu identičnost, kako kod tima za razvoj samog sistema tako i kod krajnjeg korisnika. Postoji par popularnih distribucija koje su nastale u periodu od 2003-2005 i koje su aktivne i dan danas, dok su skoro sve ostale njihovi derivati ili dijele njihovu filozofiju.

Softlanding Linux System
Jednom bješe Softlanding Linux System. I on je bio prva linuks distribucija koja je nudila nesto vise od kernela i osnovnih softverskih alata za rad. Kada je izašla (2002 godine) bila je najpopularnija. Međutim, zbog sklonosti bug-ovima, brzo je prevaziđena.

Slackware
Slackware je došao kao odgovor na SLS, tj. u početku je bio pročišćeni SLS. Dizajniran da bude jednostavan, Slackware je jedna od distribucija najsličnija Unix-u. Njegova jednostavnost se ne ogleda u lakom korišćenju, već u čistini koda i u arhitekturi samog sistema. Iako su većina distribucija vremenom krenule dalje, Slackware je ostao dosledan svom načinu postojanja: proces instalacije se odigrava kroz komande (što je kod nekih prevaziđeno grafičkim okruženjem), idalje koristi LILO (jednostavni bootloader), koristi čista vanila izdanja paketa (onakva kakva ih je developer objavio), kompletna instalacija sistema, alata i okruženja se obavlja putem diska. Upitanju je distribucija koju vodi njena zajednica.

SUSE Linux
SUSE je distribucija koja je nastala kao prevođenje Slackware-a na njemački jezik. Kupljena od strane Novell-a, postala je najpoznatija evropska komercijalna distribucija, prepoznatljiva po svom YaST konfiracionom alatu i menadžeru paketa. Tokom vremena SUSE se unapređivao po uzoru na Red Hat preuzevši od njega RPM menadžer paketa i strukturu sistema datoteka. Kasnije je objavljena slobodna verzija ovog sistema – openSUSE kako bi ova kompanija postala što otvorenija prema developerima.

Debian
„Univerzalni operativni sistem“ – ovim sloganom Debian želi da pojasni svoja dva cilja: da bude zastupljen na što više platformi i da je slobodan (free) u svakom slislu te riječi. Univerzalnost se ogleda i u instalacionom disku. Debian nudi instalaciju minimalnog sistema na jednom disku, a zatim daje korisniku ostale opcije (instalacija servera, desktopa i raznih alata). Ovo je jedan od najvećih projekata koji vode zajednice. Pored ovoga Debian je dobro poznat po stabilnosti koja mu daje popularnost svo ovo vrijeme. Tako da po instalaciji Debiana ne očekujte zadnje verzije paketa, jer zajednica vodi politiku da određena verzija paketa mora biti neko vrijeme u upotrebi da bi se pokazala kao stabilna, a zatim implementirala u sistem. Tako da ciklus od jedne do druge verzije može da potraje i do dvije ipo godine.

Ubuntu
„Linuks za ljudska bića“ je parola Ubuntu-a kojom želi da pridobije „obične“ ljude. Iako je Ubuntu Debianov derivat filozofije ih čine potpuno različitim. Korisnci Debian sistema vole da se našale na filozofiju Ubuntu-a izrekom „Ubuntu – drevna Afrička riječ za ne-umijem-da-kofigurišem-Debian“. Ubuntu je pod vođstvom firme Canonical, dok lokalne zajednice usko sarađuju u razvoju. Iako je Canonical komercijalna firma, Ubuntu daje obećanje korisnicima da će uvjek biti besplatan. Sa zeljom da budu najpopularniji operativni sistem na planeti, počeli su sa razvojem sistema na mobilnim telefonima, televizorima i tablet računarima. Iako Ubuntu podržava Debian-ove menadžere paketa, ovaj sistem praktikuje svježije stabilne verzije aplikacija. Ubuntu ima dva vida izdanja: obični (svakih pola godine) i LTS (svakih dvije godine).

Mint
Linuks Mint je nastao kao derivat Ubuntu-a (i Debiana) koji će pomoći početinicima za Linuks da se lakse organizuju i da što bezbolnije zaborave Windows. Sada je Mint mnogo zreliji projekat. Za razliku od Ubuntu-a, ovdje čitav projekat vode zajednice. Zagovornici Minta kažu da bi Ubuntu trebao ovako da izgleda da se više pitala zajednica. Jako uspješno su forkovali pojedine alate koji su u prošlosti kod Ubuntu-a bili jako primamljivi (primjer je Nemo – menadžer datoteka) i razvili novo okruženje Cinnamon. Iz verzije u verziju Mint inovira alate koji pomažu početnicima da se lakše snađu kroz sistem i sve više produbljuje jaz između Ubuntu-a.

Mandriva
Pokojni projekat spajanja Mandrake-a i Connective bio je poznat po svom uljepšanom KDE okruženju. Kao derivat Red Hat-a koristio je RPM menadžer paketa. Ova komercijalna distribucija poslednju veziju je objavila u Avgustu 2011. Ova distribucija imala je više varijanti namijenjenih raznim korisnicima. Kada je projekat ugašen, zajednica je forkovala projekat i izdala slobodnu verziju sistema openMandriva koji je kasnije preimenovan u Mageia.

PcLinuxOS
PCLOS je počeo svoj život kao derivant Mandrive, koji je konfigurisan tako da bude lak korisnicima. Što se tiče ažuriranja paketa, PClinuxOS vodi politiku parcijalnog rolling izdanja. Ova distribucija je razvila svoj menadžer paketa APT-RPM koji je mješavina Debianovog i Red Hat-a. Kao glavno okruženje koristi KDE, a dolazi u dva ukusa MiniMe (minimalni paketi) i Full Mounty (live i instalacioni dvd sa svim paketima).

Fedora
Fedora je projekat firme Red Hat sa učešćem zajednice. Ciklus podrške je kratak, a objavljivanja novih verzija se obavljaju po utvrđenom terminu na približno svakih pola godine. Za razliku od Red Hat-a i Cent OS-a, Fedora voli da implementira zadnju riječ tehnologije. Može se reći da Red Hat tim načinom isprobava stabilnost novih verzija paketa.

CentOS
Iako baziran na Red Hat Enterprise-u, Cent je projekat koji vodi zajednica. Poznat po nevjerovatnoj stabilnosti, Cent dijeli filozofiju ažuriranja paketa sa Debianom: sve je nestabilno dok se ne dokaže suprotno.

Arch
Arch je distribucija zasnovana po sistemu jednostavnosti. Praktikuje filozofiju „KISS“ (Keep It Simple, Stupid). Upitanju je projekat koji vodi zajednica. S obzirom da nakon same instalacije ne dobijete grafičko okruženje, sama distribucija nije namijenjena početnicima i kao takva ima veoma dobro pokrivenu podrsku. U praksi se Arch pokazao kao inzvaredan sistem za korisnika koji zna šta hoće. Instalacijom dobijate samo osnovni dio sistema, dok kasnijom „doradom“ dodajete željene pakete. Arch vam daje slobodu da instalirate okruženje i programe koji vama odgovaraju, bez nekih nepotrebnih alata. Takođe vam daje slobodu da sami prilagodite okruženje i pakete, jer svi instalirani programi su u vanila stanju. Ovaj operativni sistem vodi strogu politiku rolling izdanja. tako da pakete uvjek možete imati u poslednjoj stabilnoj verziji, a ono što ga odvaja od ostalih distribucija je njegov menadžer paketa – pacman.

Gentoo
„Linuks za mazohiste“ – Gentoo je išao dalje od Arch linuksa. Preporučuje sa isključivo iskusnim korisnicima koji žele da usavrše svoje znanje u svijetu linuksa. Članovi zajednice ove distribucije imaju izreku „Ako dugo koristiš neku distribuciju, naučićeš tu distribuciju. Ako dugo koristiš Gentoo, naučićeš Linuks.“ Glavna odlika ove distribucije je automatska optimizacija paketa za ciljni računar. Sa njegovim menadžerom paketa – Portage, vaši programi će uvjek biti u poslednjoj stabilnoj verziji. Tako da korisnici Gentoo-a ne obraćaju veliku pažnju na verzije paketa.

Ostavite odgovor

Vaša adresa e-pošte neće biti objavljena. Neophodna polja su označena *

*