Slackware Linux 14.0

Nova verzija 14 Slackware GNU/Linux sistema je izaša. Slacware je jedna od najstarijih i najtradicionalnijih „Unix-like“ varijanti Linux-a. Slacware je dizajniran sa dva cilja: jednostavnost za koršćenje i stabilnost. Slackware je dosta popularan medju Linux „guru“ svijetom. Slackware očekuje od korisnika da bude malo više Unix tradicionalista i da zna da ukuca po koju komandu u terminalu.

Slackware 14 je stigao!

Ipak, ono što može da učini Slackware popularnim jeste što je veoma brz, efikasan, i ne zahtjeva mnogo računarskih resursa (čitaj: radiće brzo i na starijim i sporijim mašinama). Ovo je vrlo važno jer omogućava da se kompjuteri koje smo skoro otpisali ponovo „osviježe“ i koriste još neko vrijeme. Više o Slackware sistemu možete naći ovdje.

Pogled na Ubuntu 12.04 posle 5 mjeseci

Ubuntu je jedna od najpopularnijih distribucija GNU/Linux operativnih sistema. Verzija 12.04 (2012 godina, 4 mjesec) je LTS (long term support) što znači da će biti podržana 5 godina nakon izlaska. Ovo je veoma važno za profesionalne korisnike i firme koji žele da imaju stabilno i dugoročno rješenje. Uglađeni i sofisticirani Unity korisnički sistem izgleda prelijepo, vrlo je funkcionalan i dopadljiv za kućne korisnike. Uvođenje Unity-a kao osnovnog korisničkog sistema je bio „pomalo rizičan“ korak za Ubuntu i naišao na otpor kod iskusnih Linux korisnika. Ipak, nakon nekoliko izdanja i revizija, novi Unity izgleda odlično, a ima i velike prednosti u lakoći korišćenja. Kao neko ko je imao dosta iskustva sa Windows, pa i Mac OS X sistemima, mogu slobodno reći da Ubuntu izgleda dopadljivije od oba i osjeća se lakši i upotrebljiviji za korišćenje.

Ubuntu 12.04 LTS je prelijep, stabilan, i veoma funkcionalan sistem

Jedno od pitanja je i da li koristiti 32-bitnu ili 64-itnu verziju? Nakon višemjesečnog iskustva sa obje verzije mogu reći da i 64-bitna radi oflično po svim pitanjima. Ipak, zbog nekih sitnijih stvari koje mogu zasmetati u nekim situacijama, preporučujem za desktop rješenja da se koriste 32-bitne verzije. Jedno iskustvo je da neki Java programi ne rade skroz stabilno (problemi s grafikom) na 64-bitnim sistemima. Primjer je Cisco Webex softver za online sastanke i konferencije. Druga situacija je primjer da neki programi zavise od 32-bitnih biblioteka. Primjer je PlayOnLinux za korišćenje Windows programa. Većina programa radi bez problema i na 64-bita, ali za generalnu populaciju i korišćenje desktop verzije preporučujemo 32-bitnu verziju. Novi Ubuntu automatski prepozna ako imate više memorije i izabere jezgro sistema koje najbolje radi sa vašim kompjuterom.

Instalacija Ubuntu 12.04 sistema je izuzetno laka i intuitivna. Generalno, novi GNU/Linux sistemi su postali veoma prijateljski prema korisniku i daleko lakši za instalaciju nego Windows. Vrlo često nije potrebno instalirati ni tražiti neke posebne drajvere, a nakon instalacije i većina programa koji su vam potrebni za normalno korišćenje su već tu (Firefox, Thunderbird, LibreOffice, PDF čitač, programi za slike, i sl.).  Dodatni softver se instalira veoma lako korišćenjem Ubuntu Software centra i tu su popularni Gimp (open source alternativa za PhotoShop), Skype, Acrobat reader, Scribus (alternativa za PageMaker), FileZilla ftp klijent, i na hiljade drugih paketa. Sve je legalno, besplatno, i dostupno na nekoliko klikova mišem. Ubuntu možete probati i bez da ga fizički instalirate na vaš kompjuter korišćenjem takozvanih „live“ CD-ova ili putem USB ključa. Omogućava vam da podignete sistem pogledate da li radi i onda odlučite da instalirate. Live CD može djelovati spor pošto zavisi od brzine vašeg CD čitača i starosti kompjutera na kome ga koristite. Ipak generalno, za korišćenje novog Ubuntu sistema ne morate koristiti najnovije i najbrže kompjutere. Skroz dobro radi i na sistemima starim više godina koji imaju 1GB RAM pa čak i manje. Toplo preporučujemo da preuzmete sistem sa Ubuntu sajta ili sajta Ubuntu zajednice Crne Gore. Takođe, na sajtu lokalne zajednice imate podršku i pomoć lokalnih korisnika putem foruma ili wiki stranica.

Ubuntu Zajednica Crne Gore

Prije nešto više od godinu dana organizovali smo se i pogurali web sajt Ubuntu zajednice, raznorazna okupljanja i prezentacije. Aktiviran je forum, wiki, i redovnija komunikacija sa Ubuntu zajednicama u regionu i svijetu. Ogroman uspjeh je bio i zvanično priznanje Ubuntu Zajednice Crne Gore i njeno pojavljivanje „na mapi“ lokalnih Ubuntu timova.

Ubuntu Zajednica Crne Gore i zvanično priznata

Možda još veći uspjeh je i to što su se entuzijasti i profesionalci Crne Gore i regiona koji koriste open source rješenja povezali i započeli razmjenu ideja kako da popularišu upotrebu open soruce softvera kod nas. Ubuntu Zajednica je dobila veliu podršku od Centra informacionog sistema (CIS) Univerziteta Crne Gore. Organizovane su prezentacije i distribucije Ubuntu diskova na Univerzitetu Donja Gorica, Prirodno-matematičkom fakultetu, kao i prezentacije i okupljanja u Podgorici, Nikšiću, Pljevljima, i Žabljaku. Pozivamo vas da posjetite sajt Ubuntu Zajednice i da nam se pridružite: http://www.ubuntu-me.org/site/

ScaleXtreme predstavio open source samouslužni cloud portal

ScaleXtreme je kompanija koja nudi moćne, monitoring sisteme bazirane na „oblak“-u (engl. cloud) kao i sisteme za upravljanje proizvodima, za moderne distribuirane „centre podataka“.

ScaleXtreme je predstavio besplatan softver otvorenog koda za kompanije, kojim mogu da kreiraju interne „komandne table“(dashboards) i sopstvene portale za inženjere i krajnje korisnike. Tehnologija omogućava kreiranje novih javnih cloud instanci.

Cloud portal radi direktno sa ScaleXtreme-ovim cloud servisom preko REST API-ja.

Ilustracija pristupa „oblaku“

ScaleXtreme je razvio samouslužni portal na izričit zahtjev nekolicine svojih najvećih poslovnih korisnika. Mušterije, lideri u finansijskom sektoru i industriji zabave, prihvatili su cloud kao način da se uštedi novac, ali im je bio potreban jednostavniji način prezentacije i kontrole i željeli su kreiranje pojednostavljene kontrolne table i portala koji bi im omogućili široku upotrebu cloud-a.

Kod je dostupan na Github-u : https://github.com/scalextremeinc/scalex-portal

Richard Stallman

Richard M. Stallman (rms) je vjerovatno najinteresantniji lik iz skorašnje kompjuterske istorije, a posebno istorije vezane za aktivizam oko slobodnog softvera. Stallman je inicirao projekat GNU (rekurzivno „GNU nis Not Unix“) sa ciljem da se kreira slobodan i otvoren operativni sistem nalik Unix-u. GNU projekat je rezultirao čitavim pokretom za slobodni softver i Stallman je 1985. godine osnovao pokret za slobodni softver (Free Software Foundation).

Richard Stallman, inicijator GNU projekta i Pokreta za slobodu softvera

Stallman je takođe začetnik koncepta Copyleft (kontra od Copyright) i jedan je od autora raznih copyleft softverskih licenci uključujući generalnu GNU licencu (GNU General Public Licence) koja je najzatupljenija u svijetu slobodnog softvera. Stallman investira ogromnu energiju u promovisanje ideje slobodnog softvera, kapmanju protiv softverskih patenata i protiv kontrole digitalnih prava korisnika. Stallman je problem slobode softvera poistovetio sa pojmom slobode ljudi uopšte i vrlo je politički aktivan.

Slobodan softver je, po Stallman-u, definisan sledećim slobodama:

  • Sloboda da se softver-program koristi za bilo koju namenu (sloboda 0)
  • Sloboda da se izučava kako program radi i da se promjeni ukoliko korisnik to želi (sloboda 1), ovo zahtjeva da je izvorni kod (source) na raspolaganju.
  • Sloboda da se se kopira i dijele kopije programa tako da možemo pomoći kolegi, prijatelju, komšiji (sloboda 2)
  • Sloboda da se distribuiraju modifikovane kopije koje sami napravimo (sloboda 3). Na ovaj način pomažemo drugima da ostvare svoje slobode.

Stallman-ovi programerski doprinosi uključuju GNU kompajlere i debugger-e, čuveni tekst editor Emacs kao i razne osnovne GNU alatke. Bez ovih alata današnji Linux i BSD operativni sistemi možda ne bi ni postojali. Toplo preporučujemo da potražite Stallman-ova izlaganja, izjave, i govore na YouTube. Takodje, preporučujemo linkove: gnu.org, stallman.org, fsf.org.

PlayOnLinux

PlayOnLinux je softver koji omogućava da se lako i jednostavno instaliraju i koriste razne igre ili aplikacije koje su napravljene da rade pod Windows-om. PlayOnLinux je besplatan i koristi Wine (Wine Is Not an Emulator) platformu. Slična komercijalna aplikacija je CrossOver (oko $40). Praktično, PlayOnLinux pomaže da se vaš Wine pod Linux-om lakše konfiguriše u zavisnosti od toga koju aplikaciju želite da instalirate.

PlayOnLinux 4.1.8 na Ubuntu 12.04 (MS Office 2012 aplikacije)

Mi smo uspješno instalirali MS Office 2010 paker pod 64-bitnim Ubuntu 12.04 uz pomoć PlayOnLinux verzije 4.18. „Trik“ je bio da se koristi verzija sa PlayOnLinux sajta, pošto je verzija u Ubuntu Software centru malo starija. Najnovija verzija automatski update-uje vaš Wine, doda potrebne fontove i biblioteke.

MS Office aplikacije integrisane u Ubuntu 12.04

Većina korisnika će možda biti zainteresovanija za igrice. Finkcionalnosti MS Office se daleko stabilnije mogu zamjeniti korišćenjem LibreOffice. Na žalost, u poslovnom svijetu, uvijek postoje ljudi koji „ignorantno“ šalju dokumente u najnovijim i nekomapatibilnim formatima (docx, pptx) što otežava interakciju kako sa ljudima koji koriste otvorene i standardne formate, ali tako i sa ljudima koj iimaju starije verzije MS Office.

PlayOnLinux kontinualno ažurira listu skripti za podešavanje konfiguracija za razne programe. Definitivno vrijedna „alatka“ posebno ako ste u procesu tranzicije ka opensource platformama.